trg_fontane
Napuštena imanja, zarasle parcele, ali i rečna korita reka koja se ne održavaju, kao i tek poorane njive, mesta su zbog kojih već više od decenije mučimo muku sa jednom od najjačih izazivača alergija, ambrozijom.
Ambrozija je ovih dana ponovo zadala muke svima koji su alergični na njen polen.
Naime, zbog temperatura od preko 32 stepena Celzijusovih, cvetanje ambrozije bilo je usporeno, te većina alergičnih nije imala većih muka prethodnih nedelja.
Međutim, sa zahlađenjem, značajno je povećana koncentracija polena ambrozije u vazduhu, a prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine koncentracija je ušla u „crvenu zonu“ u desetak opština u Srbiji među kojima se nalazi i Bečej i to sa tendencijom rasta i u sledećoj nedelji.
– Padom temperature ambrozija invanzivnije cveta. Prema našim dugoročnim merenjima, prvi dani septembra su dani najveće koncentracije jer tada počinju da cvetaju i bočne grane korova, a ta situacija trajaće do kraja septembra – kaže Mirjana Mitrović, rukovodilac grupe za monitoring alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine.
Ambrozija je moćna biljka koja se širi ogromnom brzinom. Naime, njen polen može da preleti više stotina kilometara i da čeka povoljne uslove za razvitak i po nekoliko decenija!
Napuštene parcele i nedovršeni objekti, zemljišta su gde se ambrozija veoma lako razvija. Međutim, vlasnici na ova mesta uglavnom uopšte ne dolaze, a sugrađani iako vide ovaj korov u dvorištu, nemoćni su da se sami postaraju za njega budući da je u pitanju privatno vlasništvo.
– Ipak, mesta koja najčešće postaju novi izvori ambrozije jesu oranice, koje nakon žetve pšenice nisu zaorane, to jest, adekvatno agrotehnički tretirane – kaže Mirjana Mitrović.
Upravo su usevi i oranice razlog zbog čega Vojvodina predstavlja žarište i „crnu tačku“ ambrozije, gde ima najveću koncentraciju, gde se veoma lako adaptira, a i veoma dobro razvija.
Sa ambrozijom se može izaći na kraj na nekoliko načina: hemijski – herbicidima, agrotehnički – zaoravanjem ili mehanički – košenjem, a mere će dati rezultate ako se primene pre nego što ambrozija počne invazivno da cveta.
– Kada dospe u tu fazu, svaka dalja mera je kontraproduktivna, jer se onda pomaže da se njen polen proširi, to jest, onda ga ljudi sami još više raspršuju i dižu u vazduh. Tri do četiri košenja urađena na vreme dovoljna su da reše problem sa ovim korovom – kaže Mitrović.
Agencija za zaštitu životne sredine bavi se praćenjem stanja koncentracije alergenog polena, vršenjem merenja i upozoravanjem kada dođe do određenje situacije i nije zadužena za njeno suzbijanje.
U našoj zemlji problem sa ambrozijom rešava se na nivou lokalnih samouprava.
– Samouprave imaju ekološke službe kojima građani prijavljuju napuštene parcele i zemljišta sa ambrozijom. I toga je u poslednje vreme sve češće. Ambrozija se pojavila kod nas osamdesetih godina, ali je u poslednjih desetak sve više počela da se širi, zbog čega je sve više alergičnih osoba koji skreću pažnju na ovaj problem u svom okruženju – kaže Mitrović i dodaje da, nažalost, još uvek za to ne postoji veća akcija kao što je slučaj u Mađarskoj i Kanadi, koje stimulišu borbu protiv ambrozije.
Tako se u Mađarskoj za određen broj iščupanih biljaka dobija nagrada, recimo biljka za sađenje, a u Kanadi postoji zakonska obaveza iskorenjivanja ambrozije u vrtovima. Poštari izveštavaju gradsku policiju u kojim vrtovima raste ambrozija, a kazne za vlasnike takvih vrtova su veoma velike.
Mirjana Mitrović dodaje da ne treba ignorisati ni prve znake alergije na ambroziju.
– Čim oči, nos ili uho krenu da vas svrbe to znači da je čovekov organizam već zatrovan ambrozijom i tada se treba uputiti kod lekara. Treba izbegavati izlazak iz kuće u prepodnevnim satima jer je tada koncentracija polena u vazduhu najjača, često se presvlačiti jer se polen ambrozije zadržava na odeći, često tuširanje i pranje kose kako bi se sprao polen. Boravite u klimatizovanim prostorijama jer filteri iz klima zadržavaju polen, koristite medikamente protiv alergija – savetuje Mitrović.
B.M.
