trg_fontane
Preduzeće PIK „Bečej“ – „Poljoprivreda“ nastalo je 1959. godine spajanjem tri velika poljoprivredna dobra (Sonja Marinković, Bratstvo i jedinstvo, Partizan) i dva industrijska preduzeća (Pivara Partizanka i kudeljara Tisa).
Potom je još 27 manjih ili većih organizacija i zadruga pristupilo ovom poljoprivrednom kombinatu. PIK „Bečej“ do 1998. godine posluje kao društveno preduzeće, kada je privatizovan po zakonu iz 1997. godine. Do druge po redu, „prave“ privatizacije je 40,9 procenata akcija (111.984) bilo u vlasništvu države, a sa ostalih 59,1 posto raspolagalo je 3.666 akcionara. Mali akcionari su, sa ukupno 52,68 procenata akcija osnovali firmu „PIK Bečej Investments“ d.o.o. koja je raspolagala sa 144.096 akcija. Ukupan akcijski kapital PIK-a sastojao se od 273.551 akcija, nominalne vrednosti 8.000 dinara. Po toj računici, akcije države bi vredele oko 11 miliona evra. Sve akcije, dakle ceo PIK, po pomenutoj ceni vredeo bi 2007. godine oko 28 miliona evra. Krajem 2006. godine je Agencija za privatizaciju objavila tender za prodaju 40,9 procenata državnog kapitala PIK-a, a tom kapitalu su se pridružili i pojedinačni akcionari grupisani u Investmentsu kako bi se formirao većinski paket akcija. PIK je u vreme privatizacije u svom vlasništvu imao svega oko 2.800 hektara zemlje, a koristio je oko 14.000 hektara. Na vebsajtu Agencije za privatizaciju u dokumentima o PIK-u „Bečej“ i u profilu preduzeća koji je izradio privatizacioni savetnik „Deloitte“ mogli su se pročitati razni podaci i finansijski pokazatelji o uspesima PIK-a „Bečej“. Doduše ni Agencija, ni „Deloitte“ nisu garantovali tačnost i potpunost podataka koji su prikazani u dokumentima. U pomenutim dokumentima se navodilo da PIK „Bečej“ od 14.000 hektara zemlje koju koristi, 6.100 hektara navodnjava, ima 56 hektara raznovrsnih voćnjaka, 3.395 grla junadi, 29.748 grla svinja, 371 grlo ovaca i 74 grla konja, da prosečno proizvodi 5 tona pšenice po hektaru, 6,5 tona kukuruza po hektaru, 90.000 tovljenika i 10,5 miliona litara mleka godišnje. Po raznim podacima PIK „Bečej“ je od 2001. do 2005. godine u razvoj uložio 16,6 miliona eura. U 2005. godini je investirano u razvoj 3,4 miliona evra. Fizički obim proizvodnje i prometa robe i usluga u 2005. godini u odnosu na 2004. je povećan za 6,3 procenata. Vrednost izvoza u 2005. godini je 6,3 miliona evra. U 2005. godini je ostvarena dobit od 29 miliona dinara, a poslovna dobit je 167,8 miliona. U 2005. godini prihodi od prodaje su iznosili 31,4 miliona evra. Što se tiče broja zaposlenih tu sam PIK barata sa raznim brojkama. Koliko god da je zaposlenih, oni su po podacima preduzeća u 2005. godini koštali oko 865 miliona dinara (25,6 odsto više od planiranog). Što se investicija u PIK „Bečej“ tiče, radilo se o sredstvima od oko 17 miliona evra, Fond za razvoj je kombinatu pozajmio 5,5 miliona evra, ostalo su kreditirale banke. Dalje: država je 6,3 miliona evra (mada su neki mediji baratali sa cifrom od 5,7 miliona) obaveza PIK-a prema državnim poveriocima stavila u režim otpusta. Što se tiče finansijskih pokazatelja poslovanja PIK-a „Bečej“ iz bilansa uspeha za 2005. godinu se videlo da su prihodi od prodaje proizvoda bili 31,4 miliona evra, a ukupni poslovni prihodi su iznosili 43,5 miliona evra. Poslovni rashodi su bili navedeni u iznosu 41,4 miliona evra, prema tome dobit iz poslovanja je nešto više od 2 miliona evra (neto dobit je 336.000 evra). Krajem decembra 2005. godine ukupne kratkoročne obaveze prema dobavljačima i po kratkoročnim finansijskim obavezama su bile 19 miliona evra. Dugoročni krediti kojima je firma bila opterećena iznosili su 5,4 miliona evra. Ukupne obaveze firme, što kratkoročne, što dugoročne iznosili su oko 24 miliona evra. Kapital firme je bio 37 miliona evra, a ukupna imovina preduzeća 61 milion evra. (Izvor: prospekt PIK-a na sajtu Agencije za privatizaciju). Takođe, u izvodu iz godišnjeg računa za 2005. godinu PIK-a „Bečej“, nalazio se iznos kratkoročnih obaveza, oko 19 miliona evra. Međutim, u profilu PIK-a, koji je potpisan od strane privatizacionog savetnika „Deloitte“-a, drugačiji su bili podaci. Kao kratkoročne finansijske obaveze navedeno je samo 4,28 miliona evra, kao dugoročne 5,4 miliona evra, a obaveze iz poslovanja su 6,4 miliona evra. To je sveukupno oko 16 miliona evra obaveza, a ne 24 miliona kako se navodi u prospektu. Razlika u brojkama je oko 7,5 miliona evra. Interesantno je da je član firme akcionara „PIK Bečej Investments“ d.o.o. koja je pre privatizacije raspolagala sa 144.096 akcija u vrednosti od 17,3 miliona evra, bio i predsednik opštine Bečej Dušan Jovanović. Jovanović je bio član i Nadzornog odbora PIK-a „Bečej“. Dao je ostavku na ovu funkciju, zato što je saznao da je u sukobu interesa, a potom je Jovanović u društvu sa generalnim direktorom PIK-a Draganom Satarićem istupio iz ove firme i sa zajedničkim punomoćnicima „Investmentsa“ potpisao ugovor o prenosu svojih suvlasničkih delova na „Investments“. U vreme kada je Jovanović bio predsednik opštine, novinari su ga podsetili da tvrdnje o njegovim vezama sa PIK-om „Bečej“ i optužbe da je on u stvari postao predsednik opštine kako bi ispred lokalne samouprave bio član tenderske komisije kojaće odlučivati o tome ko će kupiti paket akcija PIK-a „Bečej“ između ostalog se zasnivaju na činjenici da se on, kada je već bio predsednik opštine, nalazio i u Nadzornom odboru PIK-a, a bio je član i firme „PIK Bečej Investments“. Jovanović je rekao da se zna procedura ko učestvuje u tenderskoj komisiji. „O tom-potom. Videćemo ko će biti u tenderskoj komisiji. Da li ću biti u tenderskoj komisiji, to će odrediti lokalna samouprava. Inače na ove insinuacije da sam izabran ispred PIK-a ’Bečej’ ja ću još jednom ponoviti da sam u drugom krugu izbora za predsednika opštine dobio preko 9.000 glasova“. Jovanović je rekao da pošto više nije akcionar PIK-a, ne može biti ni zastupnik akcionara u „Investmentsu“, a da je jedini interes Investmentsa dobra prodaja akcija i da ta firma nema nikakve veze sa PIK-om „Bečej“. Jovanović je postao član tenderske komisije koju je obrazovao tadašnji ministar privrede Predrag Bubalo. Dugo najavljivana i dugo očekivana tenderska prodaja 111.984 akcija, to jest 40.94 procenata ukupnog kapitala PIK-a „Bečej“ u „rukama“ države najzad se privela kraju. Ime budućeg vlasnika se znalo od 10. maja 2007. godine kada je održana druga sednica tenderske komisije na kojoj su ocenjene ponude za kupovinu 111.984 akcija (40.94 procenata ukupnog kapitala PIK-a). Za prvorangiranog ponuđača proglašen je konzorcijum pravnih lica koji su činili „Forum absolut ritern“ sa Devičanskih ostrva i „Irva investicije“ d.o.o. Đorđija Nicovića iz Beograda. Ovaj konzorcijum je po akciji ponudio 110,10 evra, a potom je kupio državni paket od 40,9 posto akcija (111.984) za oko 12 miliona evra. Pored toga, preostale akcije je otkupio od akcionara za još 18 miliona evra. Tako su Nicović i tajanstveni investicioni fond sa egzotičnih ostrva postali vlasnici oko 97 posto kapitala PIK-a „Bečej“ za ukupno 30 miliona evra. (U vezi sa deonicama još odranije kolaju priče o tome da je emitovano dodatnih nekoliko desetina hiljada. Te akcije su se negde na volšeban način „izgubile“.) O konzorcijumu se malo zna, a i to malo se odnosi na Nicovića, koji je nekadašnji vlasnik Kapital banke kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad. Ovaj čovek, po listi o najbogatijim ljudima u centralnoj i istočnoj Evropi u 2008. godini poljskog magazina „Vprost“, posle Miškovića i Ceptera, je jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji. Njegovo bogatstvo se procenjivalo na 700 miliona dolara. Drugi, maltene neidentifikovani član konzorcijuma je „Forum absolut return“ sa Devičanskih ostrva. Po kazivanju Nicovića, u pitanju je američki investicioni fond, koji je registrovan van teritorije SAD – zbog fiskalnih i poreskih olakšica. O inostranom „delu“ vlasnika PIK-a „Bečej“ – „Forum absolut ritern“ sa Britanskih devičanskih ostrva nije se znalo i ne zna se ništa. U ugovoru o prodaji državnog paketa akcija PIK-a „Bečej“ u vezi sa ovim fondom navodi se ime Americo da Corte (zastupnik fonda). U želji da se informiše o ovom hedž fondu, novinar Bečejskog mozaika pokušao je da uđe u trag njegovom predstavniku, uz pomoć beogradskih novinara, ali se veoma malo uspelo saznati i udruženim novinarskim snagama. Svetski pretraživač, kompanija Lexis- Nexis, je 2009. godine u vezi sa ovim fondom vodio do sledećeg fonda, LW „Asset menadženta“ (koji, u stvari, upravlja fondom „Forum absolut ritern“), pa i dalje, do „Forum Asset menadžmenta“. U sva tri fonda se pojavljuje ime Americo da Corte. Novinar Bečejskog mozaika je pokušao da stupi u kontakt sa osobom čije je ime Americo da Corte, preko hedž fondova u kojima se pominje. Poslao mu je pitanja i-mejlom i faksom (pokušaj stupanja u vezu telefonom je bio neuspešan) u vezi sa planovima fonda koji se navodi kao član konzorcijuma koji je kupio PIK „Bečej“, međutim, odgovor na pitanja nije stigao ni nakon dva meseca. Nekoliko godina kasnije ponovio je pokušaj s istim rezultatom: nije bilo nikakvog odgovora, nikakvog znaka života na raspoloživim brojevima i i-mejl adresama. Dakle, vlasnik većinskog paketa PIK-ovih akcija je po podacima Centralnog registra, postao pomenuti, delom tajnoviti, konzorcijum. Konzorcijum je raspolagao akcijskim kapitalom u vrednosti od 2.127.792.000 dinara, oko 25 miliona evra. Šta su vlasnici dobili? Oko 2.800 hektara PIK-ove zemlje (hektar košta oko 5.000 evra) i oko 10.000 hektara tuđe, odnosno državne, koje je PIK desetinama godina unazad koristio besplatno. I šta još PIK ima? Ima hotel „Belu lađu“, kvalitetnu stoku, mehanizaciju, ergelu, Ribnjak, hotel Fantast, koji je doduše zvanično vlasništvo Matice srpske, ali se ne zna da li i koliko Matica srpska prihoduje. I sve bi to bilo manje-više nebitno, privatna firma-privatna stvar, da se nije umešala lokalna i „visoka“ politika na različite, što potvrđene, što nepotvrđene načine. Već 2006. godine naime – tada stupa na snagu Zakon o poljoprivrednom zemljištu – počinje jaukanje i zahtevi iz PIK-a da ima da i dalje gazduje na 10.000 hektara državne zemlje. U suprotnom, kažu u PIK-u „Bečej“, uništiće se kombinat, stočarstvo, sprečiće se nastojanje da PIK postane centar agrobiznisa u regionu, oko 10.000 „duša“ (1.900 radnika i njihove porodice) će ostati bez egzistencijalnih sredstava… Što se tiče radnika, i na 10.000 hektara je njih 1.900 mnogo, jer po „evropskim“ standardima za obradu 100 hektara zemlje u ratarskoj proizvodnji dovoljan je jedan radnik, a tri radnika u povrtarskoj proizvodnji. Dve godine nakon privatizacije, 2009. godine, prestala je kontrola Agencije za privatizaciju nad PIK-om „Bečej“. Po izvodima iz godišnjeg finansijskog izveštaja (internet stranica Agencije za privredne registre) poslovni prihod PIK-a „Bečej“ 2008. godine iznosio je 4.901.886.000 dinara, a neto dobitak je bio 14.806.000 dinara. U postprivatizacionim godinama s mesta generalnog direktora smenjen je Dragan Satarić, a novi direktor je postao Milan Mišić, koji je ranije bio direktor jedne druge firme koja posluje u poslovnom sistemu Đorđija Nicovića. Potom je Mišić nestao sa te pozicije da bi se vratio u PIK nakon otvaranja stečajnog postupka, ali sada u ime države (bio je menadžer firme), ali je dao ostavku i na tu funkciju. Inače, ubrzo nakon privatizacije postalo je jasno da PIK-u ne ide dobro. Nakon odlaska Satarića sa mesta direktora o mogućim promenama u PIK-u na konferenciji za novinare govorio je Peter Knezi, tadašnji predsednik opštine. Konstatovao je da je privatizacija preduzeća u Bečeju bila katastrofalna: „Najnovija vest je vezana za PIK. Tamo je promenjen generalni direktor. Bili su neki nagoveštaji da su vođeni pregovori sa državom da bi država na neki način pomogla toj firmi, najlakše ili najelegantnije otkupom dela akcija preduzeća, kako bi postala tehnički većinski vlasnik. Ti pregovori su po mom saznanju i rečima novog direktora prekinuti, tako da je PIK ’Bečej’ sada na neki način prepušten sam sebi, odnosno vlasnik je odlučio da ne razgovara dalje sa državom“, rekao je Knezi. Do državnog preuzimanja, to jest do stečaja ipak će se čekati do 2011. godine. Do tada bilo je problema i sa državnom zemljom, jer PIK nikako nije želeo da plati zakupninu (vansudsko poravnanje). To nije previše brinulo vlasnika preduzeća „Irva investicije“ Đorđija Nicovića. On je u intervjuu za NIN rekao da traži pomoć od države, jer mu je jasno da njegova firma neće više moći da obrađuje ogromne količine državnih oranica. Nicović je ponudio tri opcije državi, kako je rekao za NIN: „Prva je da ako od nas očekuju da zadržimo sve zaposlene, onda treba da nam obezbede dugoročni zakup po adekvatnim cenama. U Hrvatskoj i Mađarskoj zakup traje desetak godina, cena je oko 70 evra, a subvencije 230 evra po hektaru. U Srbiji je u međuvremenu doneta Uredba da ne možemo da izlicitiramo više od 100 hektara, pa je učinjena, navodno, pogodnost, da možemo imati pravo prečeg zakupa pod uslovom da prihvatimo najvišu cenu. Druga varijanta je da se celokupno državno zemljište, sa odgovarajućom infrastrukturom i oko 1.100 radnika izdvoji u posebno javno preduzeće kao što je to učinjeno sa PKB ’Beogradom’. Treća varijanta je, u slučaju da država odbije prve dve, da se ’Bečej’ restrukturira i adekvatno resursima od 3.000 hektara u vlasništvu zadrži 350 ljudi. Sa bankama dogovaramo reprogramiranje dugova“, rekao je Nicović. O tome sa kim predstavnici PIK-a pregovaraju o navedenim mogućnostima, Nicović je kazao: „Razgovaramo sa vlastima u Vojvodini, sa Ministarstvom poljoprivrede i opštinom. Još nije postignut konačan dogovor, ali smo obavestili opštinu da novac od zakupa može da očekuje tek kada se ubere letina. To je naša ponuda i sada čekamo“. S druge strane, predstavnici Akcijskog fonda Republike Srbije i Agencije za privatizaciju su na pitanje novinara „Bečejskog mozaika“ o tome da li država planira da preuzme PIK „Bečej“, dali negativan odgovor. Inače, po podacima sa internet stranice Narodne banke Srbije, računi privatne firme PIK „Bečej“ su 24. marta 2010. godine, tri godine od privatizacije, bili blokirani u iznosu od 479,7 miliona dinara. Blokada je tada trajala 272 dana.
B.M.
Objavljivanje dodatka omogućio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje
