trg_fontane
Centar za decu i mlade opštine Bečej otvoren je u oktobru 2008. godine u Glavnoj ulici broj 47. Njegove prostorije ustupljene su na korišćenje većem broju civilnih udruženja i organizacija. U ovom centru realizuje svoje programske aktivnosti Kancelarija za mlade, tim Lokalnog plana akcije za decu, učenička grupa „Kosmopolite“, biblioteka igračaka „Bambi“ za decu sa smetnjama u razvoju, Bečejsko udruženje mladih (BUM), a donedavno tu je funkcionisala i Kancelarija za romska pitanja opštine, međutim ta prostorija je sada zaključana i nema osobe koja se bavi problemima građana romske nacionalnosti.
Prema rečima koordinatora Kancelarije za mlade Daneta Mandića, građani romske nacionalnosti sa teritorije opštine Bečej i dalje dolaze da se interesuju, traže informacije i pomoć ali, kako je rekao, ne zna kome da ih uputi jer dosadašnja koordinatorka za romska pitanja nije više angažovana na ovim poslovima, a druge osobe nema.
U nastojanju da dobijemo informacije o tome ko je u lokalnoj samoupravi zadužen za romska pitanja, prošli smo kroz svojevrstan lavirint po principu „od vrata do vrata“, ali informacije nismo uspeli da dobijemo od članova Opštinskog veća Ištvana Ačaija, zaduženog za mesne zajednice, verske zajednice i međunacionalne odnose i Andree Galgo Ferenci, zadužene za obrazovanje, kulturu i civilne organizacije, koji su rekli da informacije potražimo od člana Opštinskog veća zaduženog za investicije i razvoj Dalibora Kekića, na koga, kako je objašnjeno, upućuju i druge koji im se obrate u vezi romskih pitanja, ili od predsednika opštine Vuka Radojevića. Član Opštinskog veća Dalibor Kekić je rekao da on nema nikakve veze sa ovom problematikom, niti da ima informacije o tome ko je nadležan za romska pitanja i uputio nas je na članicu Opštinskog veća zaduženu za obrazovanje, kulturu i civilne organizacije Andreu Galgo Ferenci.
Odgovor smo na kraju turneje od vrata do vrata dobili od predsednika opštine Vuka Radojevića, koji je rekao da je romski koordinator Angela Slavnić u prethodnom periodu bila angažovana po ugovoru, ali se ona odselila u inostranstvo. „Njenim odlaskom prestao je i taj ugovorni odnos. Sa druge strane znate da imamo višak zaposlenih i da je to nasleđeno iz prethodnog perioda, dakle očigledna neodgovorna, neracionalna politika zapošljavanja nas je dovela do te situacije da smo mi, kada smo došli na ovu funkciju 2012. godine, zatekli između 130 i 140 zaposlenih u opštini, što na neodređeno, što na određeno vreme, a danas, nepune dve godine nakon toga, imamo 97 zaposlenih po jednom i drugom osnovu, što govori da imamo oko 40 zaposlenih manje. Moramo racionalnom i odgovornom politikom zapošljavanja da se rukovodimo, kako mi ovde u Opštinskoj upravi, tako i svi budžetski korisnici, i u tom kontekstu govorim i o romskom koordinatoru. Kada bismo angažovali romskog koordinatora, mogli bismo da ga angažujemo samo po ugovoru, a mi smo ovde po ugovoru zatekli 30-40 ljudi, dok Zakon o lokalnoj samoupravi koji je donet u decembru 2013. godine, ukazuje na to da možemo da imamo samo 10 posto zaposlenih po ugovoru na određeno vreme u odnosu na broj stalno zaposlenih“, objasnio je Radojević.
Na konstataciju da je novinar Bečejskog mozaika došao do saznanja da je romska koordinatorka nekoliko meseci čekala da joj se produži ugovor o angažovanju na tom radnom mestu, a pošto do toga nije došlo ona se odselila, predsednik opštine je rekao da se ne bavi spekulacijama: „Ona je bila angažovana po ugovoru i od kada smo stupili na vlast produžavan joj je ugovor do momenta dok se nije odselila. Mi smo bili zadovoljni njenim radom i nije bilo nikakvog drugog razloga za napuštanje te saradnje izuzev činjenice da je ona otišla u Nemačku“.
Upitan šta će biti sa akcionim planom za inkluziju Roma i realizacijom aktivnosti u okviru Dekade Roma 2005-2015. godine koje je opština prihvatila i romska koordinatorka pokrenula i sprovodila, Radojević je odgovorio: „Ne ogleda se volja lokalne samouprave samo kroz jednu osobu i koordinatora, nego kroz stav lokalne samouprave da sarađuje po tom pitanju. I dalje imamo korektne odnose sa romskim koordinatorima u pokrajinskoj administraciji. Mi i dalje idemo u pravcu realizacije zacrtanih projekata kada je u pitanju romska populacija, Opštinska uprava sa svim svojim stručnim službama, pre svega Odeljenje za društvene delatnosti jeste nadležno da sprovodi sve te aktivnosti.“
Na pitanje da li postoji neka osoba u opštini koja se bavi „romskim pitanjima“ predsednik opštine nas je uputio na zamenika načelnika Opštinske uprave Zorana Kovača da od njega tražimo tu informaciju jer je on, kako je rekao, prava adresa za ta pitanja pošto je to zapravo jedna aktivnost lokalne samouprave koja se sprovodi kroz Opštinsku upravu i stručne službe.
Inače, romski koordinator u opštini Bečej postavljen je krajem 2007. godine na konkursu koji je raspisalo Ministarstvo rada i socijalne politike kako bi se Romima obezbedio bolji pristup javnim službama. Romska koordinatorka (Angela Slavnić) je u opštini Bečej postavljena na osnovu mišljenja Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, a koji je naveo da postavljanje romskog koordinatora predstavlja mehanizam za implementaciju aktivnosti predviđenih Dekadom inkluzije Roma. Tokom proteklih nekoliko godina angažovanjem romskog koordinatora realizovano je niz aktivnosti i projekata na poboljšanju položaja romske zajednice od informisanja i organizovanja obuka (za prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, o zdravstvenoj zaštiti i sl.), preko aktivnosti vezanih za uključivanje dece u obrazovni sistem, do pomoći za kupovinu školskog pribora, zapošljavanja romskog asistenta u školi u Bačkom Petrovom Selu, izgradnje kupatila za više od sto romskih porodica. Međutim, ima i nezavršenih poslova, recimo, dečja igrališta koja su delom iz donacija UNDP-a (11.000 dolara), a delom iz opštinskog budžeta izgrađena u aprilu 2009. godine u Bačkom Gradištu, na uglu ulica Nikole Tesle i 7. jula i na uglu ulica Karla Marksa i Kolubarske u Bečeju, gde žive uglavnom građani romske nacionalnosti. Ova igrališta nisu bila dugog veka. Deo sprava koje nisu bile oštećene su, kako je tada rečeno, „privremeno“ sklonjene u dvorište jedne kuće u okolini. Taj „privremeni“ smeštaj traje od 2009. godine do danas i ne zna se dalja sudbina sprava.
LJ.M.
