Kanal DTD (Foto: Arhiva Bečejskog mozaika)Opštinska vlast u Senti predočila je javnosti zvanične laboratorijske analize koje nizak nivo kiseonika u Tisi dovode u vezu sa uginućem riba, dok u Bečeju, gde je u kanalu Dunav – Tisa – Dunav opštinska inspekcija 26. juna evidentirala uginule ribe, izrazito mutnu vodu i neprijatan miris, vlada informativni mrak. Nadležni republički i pokrajinski organi do danas nisu objavili nikakve informacije, a građani nemaju odgovor na pitanje da li je uzorkovanje vode uopšte urađeno. Osim toga, na površini reke Tise u Bečeju, poslednje junske noći uočena je nepoznata materija i širio se neugodan miris. Ne zna se da li su taj „fenomen“ nadležni dokumentovali.
Ekološki incidenti koji su krajem juna pogodili vodotokove u Potisju ponovo su na površinu izbacili hroničnu tromost, nekoordinisanost i selektivnu transparentnost državnih institucija. Dok se građani i ekološka udruženja s pravom pitaju koliki je stvarni obim zagađenja vodenih ekosistema, administrativni lavirint između lokalnih samouprava, pokrajinskih sekretarijata i ministarstava blokira pravo javnosti na tačne i pravovremene informacije.
Ukoliko se uporede reakcije i dostupnost podataka u opštinama Senta i Bečej, uočava se ogromna razlika u postupanju. Naime, za isti dan – 26. jun – kada su građani alarmirali javnost, Senta je danas, 3. jula, dobila i objavila podatke o ispitivanju vode, dok Bečej nikakvu analizu vode nije naručio, a očigledno je ignorisan i od viših nadležnih instanci.
Senta: Javni nalazi i jasna upozorenja građanima
Opština Senta je 3. jula objavila izveštaj o ispitivanju kvaliteta vode reke Tise, koji je izradio Zavod za javno zdravlje Kikinda. Uzorak je uzet 26. juna u 11.45 časova na mernom mestu naspram Halaščarde, sa sredine reke i na dubini od dva metra, upravo na mestu gde su građani prijavili uginuće manjeg broja riba.
U izveštaju Zavoda za javno zdravlje Kikinda navodi se da je nivo rastvorenog kiseonika bio 4,95 mg/l, što sa pratećom smanjenom saturacijom i visokom koncentracijom amonijačnog jona svrstava vodu u IV klasu kvaliteta. Prema biološkoj potrošnji kiseonika (BPK5) i hemijskoj potrošnji kiseonika (HPK) bihromatnom metodom, voda je ocenjena kao III klasa.
U momentu uzorkovanja, temperatura vazduha iznosila je čak 34°C, dok je temperatura same rečne vode dostigla visokih 28°C.
Zavod za javno zdravlje Kikinda navodi da kombinacija neuobičajeno visoke temperature vode i srednje niskog vodostaja može dovesti do smanjenja količine kiseonika u vodi, što se dovodi u vezu sa uginućem manjeg broja riba.
Eksplicitno se navodi i da se na osnovu analiza ne može potvrditi akcidentno zagađenje hemijskim materijama ili teškim metalima.
Međutim, posledice ovog nalaza su rigorozne: voda se do daljeg ne sme koristiti za kupanje, sportski ribolov, uzgoj ribe, navodnjavanje poljoprivrednih površina, niti u industrijske svrhe. Opština Senta je već najavila novo, kontrolno uzorkovanje za 8. jul.
Bečej: Bez nalaza i muk svih nadležnih
Znatno mračniji scenario odigrava se u Bečeju. Takođe 26. juna, u jutarnjim časovima opštinska inspektorka za zaštitu životne sredine, po prijavi građana, izašla je na obalu kanala Dunav – Tisa – Dunav, gde je evidentirala veći broj uginulih riba, mutnu vodu i neprijatan miris koji se širio iz kanala.
Lokalna inspekcija je odmah sačinila službenu belešku, dokumentovala zatečeno stanje fotografijama i u toku istog dana uputila dopise Republičkoj inspekciji za ribarstvo (Ministarstvo zaštite životne sredine) i Vodnoj inspekciji Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, saopšteno je iz lokalne samouprave na pitanja novinara.
Međutim, po informacijama novinara, iako je 29. juna iz Pokrajinskog sekretarijata opštinska inspekcija telefonskim putem dobila informaciju da je predmet prosleđen „svim nadležnim inspekcijama“, opština Bečej do danas nije dobila nijedan zvaničan pisani dokument.
Nema zapisnika, nema naloga za postupanje i nema nikakve informacije o tome da li je iko od pokrajinskih ili republičkih inspektora izašao na teren i obavio uzorkovanje vode, sedimenta ili uginule ribe.
Novinari su upućeni na nadležne inspekcije kojima je predmet prosleđen, naime, iz opštine Bečej je navedeno da su za dalje postupanje i utvrđivanje činjeničnog stanja nadležni republički i pokrajinski organi.
Međutim, Bečej, za razliku od drugih opština nije naručila analize.
(Ne)naručivanje analiza
Iz odgovora Zavoda za javno zdravlje Kikinda medijima, vidi se da su 26. juna uzorci vode uzeti u Kanjiži, Senti i Adi – ali ne i u Bečeju.
Pitanja bez odgovora
Pitanja na koja se zahtevaju hitni odgovori nadležnih:
– Zašto opština Bečej (inspekcija) kao Senta, Ada i Kanjiža, nije naručila analizu vode?
– Da li su Republička inspekcija za ribarstvo i Pokrajinska vodna inspekcija izašli na teren u Bečeju i obavili svoj posao?
– Ako jesu, zašto o tome nema javnosti predočenog izveštaja? Ako nisu, zašto nisu?
Razlog je proceduralne prirode: analize se rade po nalogu lokalnih inspekcija koje su to tražile i platile. Bečej nije naveden kao naručilac analiza.
Glas ribolovaca i sumnja u „prirodni proces“
Zvanično objašnjenje koje se forsira u javnosti – da je reč isključivo o prirodnom fenomenu zbog visokih temperatura – nailazi na skepticizam kod iskusnih sportskih ribolovaca i ekoloških aktivista duž toka Tise i kanala DTD.
Prema informacijama Ribolovačkog saveza Vojvodine (RSV), na više lokacija duž toka Tise primećeno je ne samo uginuće ribe, već i masovni pomor rečnih rakova, glavoča, kao i durbaka (vrste rečne pijavice). Ove vrste organizama poznate su kao izuzetno otporne na oscilacije u temperaturi i pad nivoa kiseonika.
Neki od ribolovaca su oštriji. „Pre mesec dana sam primetio da nešto nije u redu. Tada još nisu bile takve vrućine, padale su kiše, maj bio hladan, vodostaj kao i uvek. 15 godina pecam na Tisi po dužim i jačim vrućinama, ovako nešto još nisam video“, stoji u komentaru jednog ribolovca na društvenim mrežama.
K.D.F.
