trg_fontane
Pobednik trećeg bečejskog Festivala monodrame – BE:FEMON, prema odluci žirija, ali i po mišljenju publike je Vlado Kerošević iz tuzlanskog Teatra „Kabare“ sa monodramom „Krojcerova sonata“.
U obrazloženju stručnog žirija u sastavu: Dušanka Glid Stojanović, prvakinja Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, predsednica žirija, Milovan Filipović, glumac Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Judit Ferenc, glumica Novosadskog pozorišta, se kaže:
„Ovo individualno pomeranje granica u okviru dramske forme monodrame dokazuje jednu vanrednu pozorišnu situaciju u kojoj Vlado Kerošević sa velikom odgovornošću, veštinom, uverljivošću i nadasve doživljajem rasvetljuje jedan zločin, koji je lik počinio sam. U stilu visoke napetosti, ogromne krivice i nervnog rastrojstva vidimo pred sobom glumu u najboljem smislu njenog značenja – da oplemeni, obrazuje, nadahne, pouči i prevashodno da osvetli reči velike literature. Žiri je doneo odluku jednoglasno. Da bi ovaj festival i u sledećim godinama bio relevantan i respektabilan, i zbog selekcije i kvaliteta i nosilaca njegovih nagrada, prvo priznanje je dobila monodrama koja je čvrsto utemeljena na principima koji počivaju u tradiciji pozorišnog stvaralaštva kako bismo time potvrdili da je ozbiljnost i ulaženje u samoistraživanje put koji je za monodramu put odluke u kojem ima mnogo rada i inspiracije. Specijalna pohvala za izuzetnu artificijalnost u okviru monodrame dodeljuje se monodrami „A bohóc“ Đerđa Viraga. Ova interpretacija dokazuje da uvek postoji novi vid tumačenja visoke senzibilnosti za tanku granicu između tuge i radosti koja je osnovna odlika sudbine koju nose pajaci, klovnovi, a u velikoj meri i glumci. Festival BE:FEMON ohrabruje stvaraoce glumce, reditelje i pisce u celom regionu da na njemu pokažu svoje unutarnje raspone i težnje da predstave samostalno svoje lične tendencije koje pomeraju granice pozorišne umetnosti u okviru jedne od najtežih disciplina – monodrame“, piše u obrazloženju.
BE:FEMON, koji je održan od 8. do 11. oktobra, otvorila je glumica Mira Banjac, nakon što je nešto ranije pred bečejskom publikom predstavljena monografija o njenom šest decenija dugom umetničkom radu i izložba fotografija „Lica Mire Banjac“. Izašavši na scenu uz gromki aplauz publike, Mira Banjac je izgovorila nekoliko misli o glumcima i, kako voli da kaže, „glumačkom zanatu“, a potom je rekla šta misli o festivalima: „Vrlo često čujemo polemiku da li su nam potrebni festivali? Jesu. Festivali su skupi. I treba da budu skupi, festivali su najvažniji trenuci u životu pozorišta. Festivali su susret prijatelja, festivali su nova promišljanja pozorišta, svako donosi nešto novo, festivali su svečani deo za glumca, a to je susret sa publikom. Gde god je publika, glumac je tu, glumac ne radi samo za velika pozorišta u gradovima, glumac ide za svojom publikom. Ja sam srećna što Bečej ima ovaj festival i što je to baš festival monodrame. Monodrama je verovatno jedna od najtežih vrsta u kategoriji glumca. Zašto? Zato što glumac u pozorišnoj predstavi može da se rasporedi na prvi, drugi, treći čin, ovde da se podigne, ovde malo da pada, pomažu mu okolo, kockice se slažu, a u monodrami glumac je sam, oči u oči sa svojom publikom, to je važan trenutak glumčevog života, sve što zna, sve što može, on mora da da tu i tad. Nadam se da će naš veliki glumac, koji radi u velikim pozorištima i koji je došao za svojom publikom, biti taj neko ko će deo svoje samoće i odgovornosti na sceni sa velikim zadovoljstvom podeliti sa vama. Ja vam ga preporučujem. Festival je otvoren!“, rekla je Mira Banjac uoči izlaska na scenu glumca Ljubomira Bandovića, koji je pred bečejskom publikom izveo monodramu „Kontraš“ po tekstu i u režiji Duška Premovića.
Tokom trajanja festivala prikazano je pet monodrama, pored pomenutog „Kontraša“ u izvođenju Ljubomira Bandovića, glumca Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koji je svojim bravuroznim tumačenjem lika Ponjave, bivšeg vulkanizera, simpatizera i „samoukog intelektualca“, u kojem smo sublimirani mi i naše naravi, publiku dovodio do suza od smeha ili već sledećeg trena do tuge s knedlom u grlu ili do besa, publika je imala priliku da vidi monodramu „Šarlota“ po tekstu Daga Rajta i u režiji Anđelke Nikolić koju je odigrao Slobodan Beštić, prvak drame Narodnog pozorišta u Beogradu, zatim monodramu „Lilika“ po tekstu Dragoslava Mihailovića, koju je režirala Sonja Petrović, a izvela mlada glumica Maja Nikolić. Monodramu „Pajac“ na mađarskom jeziku, po tekstu Petera Milera i u režiji Gabrijele Crnković, odigrao je Đerđ Virag, glumac senćanskog pozorišta. Poslednjeg dana monodramom „Krojcerova sonata“, po motivima dela Lava Tolstoja, u adaptaciji Nensi Haris i u režiji Nebojše Bradića, predstavio se Vlado Kerošević, profesor glume i govora na Akademiji dramskih umjetnosti u Tuzli i osnivač i producent Teatra „Kabare“ iz Tuzle, koji je, kako je rečeno u diskusiji na okruglom stolu – diskusija je organizovana posle svake predstave – svojom glumom uspeo da dočara da publika tačno zna, kao da vidi, kako je izgledala, mirisala, svirala žena glavnog junaka, ili kako je izgledao ljubomorni muž u trenucima gneva, ili trenutak ubistva…
Ova monodrama i glumac Vlado Kerošević, proglašeni su za pobednike Bečejskog festivala monodrame prema oceni žirija u sastavu Milovan Filipović, član drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Judit Ferenc, glumica Novosadskog pozorišta i Dušanka Glid Stojanović, prvakinja drame Narodnog pozorišta u Beogradu, koja je prošle godine učestvovala na festivalu.
Uoči izvođenja poslednje monodrame o festivalu i o predstavama glumica Dušanka Glid Stojanović je za Bečejski mozaik izjavila: „Mislim da u ovoj selekciji od pet predstava ima veoma kvalitetnog umetničkog poriva u svim autorima i mislim da festival prerasta, ovo zaista nije fraza, u jedan fantastičan festival koji u svojoj suštini ima jednostavnu nameru da afirmiše ogroman samostalan trud pojedinca koji može u okviru zanata i glume da pomeri granice koje su apsolutno na terenu umetnosti. Smatram da su umetnici koji izvode ovih pet monodrama izrazito markantni, ozbiljni, vredni i mogli bi da pariraju bilo kom festivalu danas“.
Članica žirija je o ideji da se na festivalu pruži šansa jednom mladom neafirmisanom glumcu rekla: „Mladima se u ovom trenutku daje jako malo šansi, ne samo na polju umetnosti, nego na svim poljima, a prosto svaka ozbiljna nacija se diči svojim potencijalima, favorizuje ih, ne kažem da naša to ne radi, ali jednostavno ili zaboravlja iz komocije ili iz nemara ili koje god poriva i mislim da je dati priliku mladom glumcu da učestvuje na festivalu je najmanje moguće što jedan festival može da učini za jednog mladog glumca“.
Lj.M.
