Anketa o trošenju medijskog budžeta u Bečeju: Diktatorska vladavina opstaje dok kontroliše medije

Učesnici ankete Bečejskog mozaika nezadovoljni su načinom trošenja takozvanog medijskog budžeta u opštini Bečej tokom 2025. godine. Čak i letimičan pogled na procente otkriva da anketirani smatraju da se milionski iznosi troše na lokalne „propagandne mašinerije“.

U anketi (anonimni Google Forms upitnik) tokom marta meseca učestvovalo je 45 građana i građanki. Treba napomenuti da ovakva vrsta anketiranja ne predstavlja reprezentativno istraživanje javnog mnjenja po naučnim standardima, ali ona ipak pokazuje puls dela javnosti.

Rezultati odgovora na upitnik pokazuju da građani i građanke Bečeja prave razliku između medija kojima se dodeljuju budžetska sredstva. Kada je reč o sredstvima odobrenim Bečejskom mozaiku, reakcija ispitanika je jasna. Od 45 učesnika ankete, ubedljiva većina (36 glasova) smatra da je odobreni iznos „premali“ (plava kolona). Broj onih koji smatraju da je iznos odgovarajući ili prevelik je zanemarljiv u odnosu na ovaj podatak.

Drugačija je slika kod ostalih medijskih projekata. Projekat portala MojBečej je jedini gde je najviša narandžasta kolona – što znači da najveći broj građana smatra da je ovom portalu dodeljeno „previše“ novca. U slučaju medija Bečejski dani, Webinfo i Óbecse és vidéke situacija je slična – dominiraju odgovori da je iznos „odgovarajući“ ili „previše“, dok je broj onih koji smatraju da su dobili „premalo“ (plava kolona) sveden na minimum.

Jedno pitanje u anketi bilo je u vezi sa odlukom redakcije Bečejskog mozaika da odbije odobrenih 50.000 dinara na konkursu. Građani su stali uz ovakav potez – više od 60% ispitanika smatra da je reč o opravdanoj odluci jer je iznos prenizak za ozbiljan istraživački projekat.

Pitanje o tome koliko su ugovori sa određenim medijskim kućama doprineli objektivnom informisanju Bečejaca, otkrilo je da dok opština isplaćuje milionske iznose, građani ubedljivo ocenjuju da od toga nemaju – ništa.

U slučaju Hashtag Digital Media Group (NS uživo, 1,79 miliona) 29 od 45 ispitanika smatra da ovaj medij nimalo nije doprineo informisanju građana Bečeja, 24 ispitanika je ocenilo da najskuplji ugovor, zaključen sa VTV (Bečejski ogranak, TV Bečej, 4,4 miliona) za zakup termina nimalo ne služi objektivnom informisanju. U slučaju agencije Kajron (200.000 dinara), iako je iznos manji, stav građana je još rigorozniji – ubedljivo najviša narandžasta kolona (31 glas) poručuje da je doprinos ovog ugovora nepostojeći.

Poseban gnev učesnika ankete izazvale su cene pojedinačnih usluga koje opština plaća tim medijima. U slučaju Hashtag Digital Media Group čak 86,7% građana ocenjuje cenu od 257.142 dinara za jedan video prilog do 7 minuta kao „ekstremno visoku“.

U slučaju VTV 66,7% anketiranih smatra da je cena od preko 10.000 dinara za kupovinu vremena za emitovanje priloga od 3 minuta, ekstremno visoka.

Tokom 2025. godine opština je platila i 340.000 dinara za PR i marketing usluge VTV-u. Dominantna većina (70,5%) učesnika ankete smatra da opština ne bi trebalo da plaća mediju za pružanje PR usluga.

Kada su upitani da ocene opravdanost specifičnih izdataka na skali od 1 (potpuno neopravdano) do 5 (potpuno opravdano), građani su bili nemilosrdni prema onome što vide kao luksuz ili nepotreban trošak.

Snimanje sednica Skupštine opštine (Lukač Creations, 600.000 dinara) je veoma loše ocenjena stavka. Od ukupno 45 ispitanika 24 dalo je najnižu ocenu (1), smatrajući ovaj trošak potpuno neopravdanim.

Još je gora situacija u vezi sa zakupljenim prostorom u Bečejskim danima za 400.000 dinara, sa 25 glasova takođe dominira „plavi stub“ (ocena 1), što šalje jasnu poruku da građani ne žele da se njihov novac troši na tu uslugu.

Film o Vaterpolo klubu Bečej (Staz Bečej) za 500.000 dinara takođe nije dobio prolaznu ocenu iako je tema emotivna i slavljenička. Najviše glasova je i ovde na oceni 1 (17), uz nešto veći broj „neutralnih“ glasova u odnosu na prethodne dve stavke.

Komentari ispitanika u slobodnoj formi su možda i najbolniji indikator stanja. Odgovori 45 građana i građanki su gotovo uniformni u svom nezadovoljstvu i ukazuju na duboko nepoverenje u proces dodele sredstava.

Dok se jedni kratko osvrću na političku pozadinu rečima „SNS za SNS“ i opaskom da „novac ide onima koji ’zaslužuju’“, drugi detaljnije obrazlažu mehanizme dodele.

„Jasno je da izdvojen novac uopšte ne služi nameni već izvlačenju istog u džepove pojedinih organizacija i pojedinaca koji to posle vraćaju SNS družini“, navodi se u jednom od komentara.

Ukazuje se i na konkretne primere iz lokalnih sredina: „Možda nisam dovoljno upućen jer odavno ne pratim dešavanja u Bečeju ali ovo je skandal, baš kao i u Srbobranu gde se plaćaju milioni a da ne postoji NI JEDAN PRILOG od raznih bivših Kanala 9, Apolo Televizija i slično, a kad se nešto pomoli to je kao onaj famozni Brif kako se već zvao, koji naprosto ’pozajmi’ info iz lokalnih medija i samo ih nalepi na sajt i to debelo naplati. Cena jednog izveštavanja je barem udesetostručena u odnosu na realne troškove“.

Konačno, čitaoci upozoravaju na širi društveni problem kontrole medija: „Tužno i veoma poražavajuće. Diktatorska vladavina može jedino da opstane dok kontroliše slobodu govora=medije. Plaća samo za to, što želi da čuje! Isprani mozgovi se ne bune. Poslušnima se postaje dresurom, a način dresure su plasirane vesti iz kontrolisanih medija“.

Ovakvi stavovi jasno pokazuju da građani prepoznaju podelu na podobne i nepodobne medije, verujući da je proces samo paravan za finansiranje uskih krugova.

Najkraći komentari su često i najrečitiji. Reči koje se ponavljaju su „katastrofa“, „strašno“, „besmisleno je komentarisati“.

Jedan od anketiranih je u sklopu dužeg komentara sumirao situaciju rečima (deo komentara) koje pogađaju centar problema: „Očigledno je da novac ide propagandnim mašinerijama i da se guše mediji koji se bore za objektivnost i uviđaju javni interes te shodno tome informišu građane/ke opštine. Ništa ovo ne čudi. Jasna podela na podobne i one na dve stolice se vidi, kako raspodelom sredstava, ali i samim izveštavanjem lokalnih medija. Svaka čast na borbi lokalnih nezavisnih medija, jer svakako da nije lako, pogotovo u egzistencijalnom smislu, jer i ti projekti nekim ljudima omogućavaju plate, ali ostati dosledan Kodeksu i novinarskim principima, bez obzira na sve pritiske je herojski čin i ovo nije floskula“.

Zaključak ankete pokazuje da oni koji su odgovorili na upitnik ne veruju u pravičnost konkursa i u vankonkursnu raspodelu medijskog budžeta i zahtevaju odgovornije trošenje novca poreskih obveznika, koji bi trebalo da služi građanima, a ne političkom marketingu.

B.M.