Analiza medijskih konkursa: Projektno sufinansiranje medijskih sadržaja doživelo fijasko

Sistem projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja ove godine je doživeo fijasko, jer umesto da služi ostvarivanju javnog interesa, pretvoren je u mehanizam raspodele javnog novca unapred favorizovanom krugu medija i izdavača, zaključeno je danas prilikom predstavljanja analize procesa projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja, koje je organizovala Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM).

ANEM, Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Lokal pres i Asocijacija medija uputili su dopis Ministarstvu informisanja i telekomunikacija sa preporukama za unapređenje tog procesa.

Kritički mediji bez podrške

Kristina Kovač Nastasić iz UNS, predstavljajući Analizu projektnog sufinansiranja u 2026. godini, istakla je da se ovaj sistem udaljio od svrhe koja podrazumeva sufinansiranje informisanja u javnom interesu, a to se najdrastičnije pokazalo upravo ove godine.

„Mediji koji su bili kritički orijentisani prema vlasti ostajali su ove godine bez podrške ili su dobili minimalne iznose, dok su oni koji sistematski krše etičke i profesionalne standarde dobijali najviše sredstava. Primera radi, relevantna novinarska udruženja koja se decenijama bave medijskom scenom i poboljšanjem uslova rada novinara nisu ove godine dobili ni dinara“, navela je Kovač Nastasić. Predstavnica UNS je istakla da su najviše novca dobili provladini mediji. Rekorderi su izdavači tabloida Alo i Informer sa svojim ćerkama firmama koji su dobili više od 185 miliona dinara, odnosno više od 1,5 miliona evra, dok su na drugom mestu medijske kuće iz grupacije Radoice Milosavljevića sa 122 miliona dinara.

PROČITAJTE JOŠ:

Među predstavnicima udruženja, kandidate sa maksimalnim brojem bodova imali su Savez udruženja „Asocijacija Radio-televizija Srbije“ (tri), Profesionalno udruženja novinara Srbije (tri), Udruženje Plej (tri), Centar za medijsku kulturu i obrazovanje (dva), Društvo novinara Vojvodine (tri), Udruženje elektronskih medija Komnet (dva), UNS (jedan) i Medijska zajednica Srbije (1).

„Možemo i sami da zaključimo da su ovde, osim ovog kandidata UNS, sve to predstavnici nekih novoosnovanih novinarskih i medijskih udruženja, čija je jedina svrha svih ovih godina da kandiduju članove komisije, ništa drugo“, rekla je Kovač Nastić.

Kovač Nastasić je rekla i da Jedinstveni informacioni sistem (JIS), koji je pokrenulo resorno ministarstvo, ne ispunjava svoju svrhu, da je nepretraživ i da je nemoguće utvrditi kada se koji dokumenti objavljuju, jer se antidatiraju.

Do danas su završena 153 konkursa na kojima je podeljeno 1,84 milijarde dinara, odnosno 15,7 miliona evra, 22 lokalne samouprave raspisale su konkurse posle zakonskog roka, 1. marta, a Vrbas i Gadžin Han i dalje to nisu učinili.

Preporuke ministarstvu za izmenu procesa

Medijska konsultantkinja Natalija Bratuljević predstavila je usaglašene preporuke medijskih udruženja i istakla da ako Srbija nastavi s ovom praksom, javni novac će nastaviti da finansira „formu bez sadržaja i medije bez publike“, dok kritičko novinarstvo, koje zahteva demokratija, ostaje bez sistemske podrške.

Među preporukama udruženja su da je neophodna promena sistema bodovanja članova komisija koje ocenjuju projekte i daju predloge raspodele sredstava, da je potrebno sve podatke objavljivati u mašinski čitljivom formatu kako bi svi mogli da pretraže i vide koliko je svaki vlasnik medija dobio javnog novca i kako je koji član konkursne komisije ocenjivao projekte, da prednost pri ocenjivanju treba da imaju lokalni mediji sa sopstvenom produkcijom i kontinuitetom u informisanju lokalne zajednice, kao i da postoje precizni kriterijumi za eksterne evaluacije podržanih projekta.

PROČITAJTE I:

„Udruženja traže da mediji koje je regulatorno ili samoregulatorno telo sankcionisalo pet ili više puta tokom godine ne mogu da učestvuju na konkursima, jer novac budžetskih korisnika ne sme odlaziti onima koji krše profesionalne i etičke standarde“, navela je Bratuljević.

Projektno sufinansiranje pretvorilo se u „mehanizam za gašenje lokalnih nezavisnih medija“

Generalna sekretarka Lokal presa Snežana Milošević ocenila je da se projektno sufinansiranje izrodilo u nešto što se zove „mehanizam za gašenje lokalnih nezavisnih medija“, a da ga karakterišu i niska dostupnost relevantnih vesti u projektima koji su odobreni od medijskih komisija, ugrožen medijski pluralizam i poplava fantomskih medija i udruženja.

„Došli smo do potpune zloupotrebe projektnog sufinansiranja. Analiza na teritoriji Šumadije pokazala je da se više od 60 odsto odobrenih projekata bavi kulturnim nasleđem i turizmom, što nije sadržaj koji je od javnog interesa za građane koji žive u tim gradovima. Zatim, sredstva se dodeljuju lokalnim medijima koje su u poslednjih šest meseci kupili nacionalni i na kojima se reemituje program njihovih vlasnika i gde nema sopstvene produkcije i programa“, objasnila je Milošević.

Rade Đurić iz NUNS-a dodao je da u Srbiji postoje kontrolni mehanizmi koji bi svemu tome mogli da stanu na put, ali da se ne koriste.

PROČITAJTE JOŠ:

„Važno je da se izborimo da informacije postanu javne, kako bismo mogli da iznesemo sve ove stvari o kojima pričamo i kako bi kontrolne institucije mogle da rade svoj posao. Mora se utvrditi da li se ova sredstva suštinski i namenski troše, odnosno u koju svrhu su mediji koristili novac svih građana“, rekao je Đurić.

Izabela Branković iz Asocijacije medija napomenula je da je jedan od glavnih problema to što Ministarstvo informisanja i telekomunikacija ne uvažava preporuke relevantnih medijskih i novinarskih udruženja.

„Nisu ugroženi samo lokalni mediji u Srbiji, već i drugi profesionalni i nezavisni mediji koji vode borbe bez obzira na to što poštuju kodeks i sve profesionalne standarde. Danas se postavlja pitanje uloge čitavog ovog procesa, jer je inženjering dostigao vrhunski nivo mahinacija i manipulacija“, zaključila je Branković.

Advokat Veljko Milić istakao je da je jedini mehanizam koji je preostao – pokretanje krivičnih prijava i aktiviranje tužilaštva.

PROČITAJTE I:

„Da je iko ikada uhapšen za malverzacije na projektnom sufinansiranju, a bilo ih je sigurno dosta, danas ne bismo pričali o ovakvoj situaciji. Suština je da mediji koji šire govor mržnje, uvrede i targetiraju ljude dobijaju sredstva za projekte i to izgleda tako što se u četiri dana pred kraj godine u tim medijima pojave tekstovi koji su podržani, a u kojima nema nikakvog doprinosa javnom interesu, niti nečeg novog“, ocenio je Milić.

„Daje se novac onima koji su najveći kršitelji kodeksa i najveći proizvođači laži“

Predsednik Upravnog odbora ANEM Veran Matić naveo je da se 40 godina bavi novinarstvom i da ovde nikada profesionalni i nezavisni mediji nisu mogli da očekuju dobar tretman.

„Danas se daje novac onima koji su najveći kršitelji kodeksa i najveći proizvođači laži. Reč je o strategiji za uništavanje nezavisnih i profesionalnih medija i to je proces koji traje i zato moramo da gradimo nove strategije kako da omogućimo lokalnim i drugim medijima da prežive ovu golgotu. Veliki broj njih je na izdisaju i to je nešto što zajedno treba da radimo i razgovaramo sa predstavnicima međunarodne zajednice. Treba da im kažemo da je ovde gotovo sve uništeno zahvaljujući ovoj vlasti i da EU mora da omogući mehanizme da mediji prežive da ne bismo došli do ’spaljene zemlje’ kada je reč o profesionalnom novinarstvu“, rekao je Matić.

Analiza procesa projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja za 2026. godinu dostupna je na ovom linku.Preporuke koje su medijska i novinarska udruženja uputila Ministarstvu informisanja i telekomunikacija mogu se preuzeti na ovom linku.

B.M.